Skip Global Navigation to Main Content
Skip Breadcrumb Navigation
Izveštaj o trgovini ljudima 2011
 
jun 2011.

Izveštaj o Srbiji

Odeljenje za praćenje i suzbijanje trgovine ljudima
Izveštaj o trgovini ljudima 2011
SRBIJA (Grupa 2)

Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu žrtve seksualne trgovine i prisilnog rada. Žrtve iz drugih zemalja koje su identifikovane u Srbiji potiču prvenstveno iz susednih zemalja i drugih zemalja istočne Evrope. Deca, uključujući decu romske nacionalnosti, i dalje su eksploatisana u komercijalnoj seksualnoj trgovini, izložena prisilnom ropstvu u brakovima sklopljenim protiv njihove volje, ili prisiljena da se bave uličnim prosjačenjem. Na osnovu prikupljenih informacija, građani Srbije i dalje su izloženi riziku prisilnog rada u trećim zemljama, dok žrtve iz stranih zemalja takođe mogu biti izložene prisilnom radu u Srbiji. Vlada je objavila podatke o povećanju broja žrtava, državljana Srbije, koje su identifikovane u jugozapadnom delu zemlje, kao i o povećanju broja dečaka koji su identifikovani kao žrtve prisilnog prosjačenja. Državljani Srbije i dalje čine većinu identifikovanih žrtava trgovine ljudima u 2010. godini.

Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za suzbijanje trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu. Vlada Srbije je preduzela značajne korake kako bi poboljšala i institucionalizovala svoje aktivnosti na rešavanju problema trgovine ljudima tokom perioda koji je obuhvaćen ovim izveštajem. U februaru 2011. godine, Vlada je obezbedila sredstva na godišnjem nivou za zbrinjavanje domaćih i stranih žrtava trgovine ljudima, što je predstavljalo dugogodišnji problem. Iako u regionu Srbija prednjači po broju žrtava koje su identifikovane u 2010. godini, njihov ukupan broj je smanjen u odnosu na 2009. godinu. Nedovoljna finansijska podrška programima pomoći i podrške žrtvama uticala je na smanjenu sposobnost države da pruži sveobuhvatnu pomoć žrtvama trgovine ljudima. Zbog nedostatka specijalizovanih skloništa i programa pomoći i podrške za decu žrtve trgovine ljudima, neke od maloletnih žrtava ostale su izložene ponovne eksploaticije kao i da iznova postanu žrtve trgovine ljudima.

Preporuke za Srbiju: Unaprediti sprovođenje procedura za identifikaciju žrtava kako bi se osiguralo da službe na terenu proaktivno identifikuju potencijalne žrtve trgovine ljudima širom Srbije; energično pravno goniti, osuđivati i kažnjavati počinitelje krivičnih dela trgovine ljudima u cilju seksualne i radne eksploatacije, uključujući i službenike koji su saučesnici u omogućavanju trgovine ljudima; osigurati institucionalizovano finansiranje sveobuhvatne pomoći i rehabilitacije i povećati kapacitete kako bi se pomoglo žrtvama trgovine ljudima koje su domaći i strani državljani, povećati broj zaposlenih i resursa dodeljenih državnoj agenciji za zaštitu žrtava, u cilju poboljšanja pružanja pomoći i napora usmerenih ka identifikaciji potencijalnih žrtava; poboljšati program obuke za socijalne radnike, policiju i druge službe na terenu kako bi se dodatno unapredilo prepoznavanje i upućivanje žrtava trgovine ljudima da potraže pomoć; na kraju, poboljšati pružanje specijalizovanih usluga i skloništa za decu i odrasle muškarce žrtve trgovine ljudima.

Krivično gonjenje

Tokom 2010. godine, Vlada Srbije je uložila energične napore u sprovođenje zakona o borbi protiv trgovine ljudima. Krivični zakon Republike Srbije u članu 388. zabranjuje trgovinu ljudima u cilju seksualne ili nekog drugog oblika eksploatacije. Krivični zakon ne pravi razliku između komercijalne seksualne eksploatacije i prinudnog rada. Kazna predviđena u članu 388. kreće se od tri do 15 godina zatvora; ova kazna je dovoljno stroga i odgovara kaznama propisanim za druga teška krivična dela kao što je silovanje. Član 390. Krivičnog zakonika propisuje kaznu od jedne do deset godina zatvora za "ropstvo ili zasnivanje ropskog odnosa". Prema zvaničnim podacima, 2010. godine je podneto 47 krivičnih prijava protiv 99 lica osumnjičenih za trgovinu ljudima. Sud je tokom 2010. godine osudio 36 počinilaca, i to 27 po članu 388. i devet po članu 390; ovo predstavlja smanjenje u odnosu na 40 osuđenih trgovaca ljudima tokom 2009. godine. Četvoro trgovaca ljudima je osuđeno na kaznu zatvora između deset i dvadeset godina, sedmoro na kaznu u trajanju od pet do deset godina zatvora, desetoro na kaznu od tri do pet godina zatvora, sedmoro na kaznu od jedne do tri godine zatvora, a osmoro na kaznu od šest meseci do godinu dana zatvora. Krivično sankcionisanje trgovine ljudima je poboljšano nakon izmena Krivičnog zakonika 2010. godine; kazne na koje su trgovci ljudima osuđivani 2009. godine su se kretale od dve do četiri godine zatvora. Vladine službe nisu potvrdile koliko osuđenih za trgovinu ljudima je bilo u zatvoru tokom žalbenog postupka, pošto o tome, na osnovu mnogobrojnih faktora, odlučuje svaki sud pojedinačno. Međutim, prema podacima NVO koje prate ovakve slučajeve, osumnjičeni za trgovinu ljudima su u velikoj većini u zatvoru tokom prvostepenih suđenja i žalbenih postupaka. Zakon propisuje da pojedinci osuđeni za trgovinu ljudima mogu biti zadržani u pritvoru tokom žalbenog postupka samo ako su osuđeni na više od pet godina zatvora. Određeni broj osumnjičenih za trgovinu ljudima, kao i počinilaca optuženih ili osuđenih za krivična dela nasilja, može biti na slobodi pre početka suđenja i tokom žalbenog postupka. Nevladine organizacije navode da je povećana senzibilizacija policije u postupanju sa žrtvama trgovine ljudima, a postignut je i napredak u krivičnom gonjenju drugih oblika trgovine ljudima u Srbiji, uključujući prinudni rad, prinudno prosjačenje i prinudni brak. Nije bilo krivičnog gonjenja za saučesništvo u trgovini ljudima tokom perioda na koji se odnosi ovaj izveštaj; državni službenici osuđeni prethodnih godina su dobili uslovne kazne za saučesništvo u trgovini ljudima. Odbijanje države da direktno sarađuje sa Kosovom i dalje otežava napore Srbije da istraži i krivično goni pojedine slučajeve prekogranične trgovine ljudima.

Zaštita

Tokom perioda na koji se ovaj izveštaj odnosi, Vlada Srbije je postigla značajan napredak poboljšanjem svojih kapaciteta za pomoć žrtvama. U martu 2011. godine, Vlada je ispravila višegodišnji nedostatak time što je obezbedila fleksibilno finansiranje pomoći žrtvama na godišnjem nivou, u iznosu od 50.000 USD. Srbija je lider na Balkanu kada se radi o identifikaciji žrtava trgovine ljudima, što je ključan preduslov za njihovu zaštitu. Vladina Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima u Beogradu je tokom 2010. godine identifikovala 89 žrtava trgovine ljudima, od čega je 74 prijavila i uputila policija. Ova brojka predstavlja smanjenje u odnosu na ukupno 127 žrtava koje su identifikovane i kojima je pružena pomoć u 2009. godini. Vlada je prethodno izdala instrukciju policiji koja je imala za cilj da pomogne u proaktivnoj identifikaciji žrtava trgovine ljudima, mada je uspeh u identifikaciji stvarnih žrtava i dalje neujednačen. Problem adekvatnog i standardizovanog prikupljanja podataka i razmena informacija između državnih institucija i NVO koje pružaju pomoć žrtvama i dalje je nerešen. Državna služba za zaštitu, koja je ovlašćena da vrši identifikaciju žrtava, obezbedi zaštitu i upućivanje na postojeće programe pomoći i podrške u državne institucije ili NVO sektoru, tokom 2010. godine je bila suočena sa nedovoljnim brojem zaposlenih i manjkom sredstava. Vlada je nastavila da se oslanja na dve zaposlene osobe koje su zadužene za identifikaciju svih žrtava u Srbiji. Značajan pomak ostvaren je time što je Vlada obezbedila 25.000 USD za NVO koja vodi sklonište otvorenog tipa i pruža pomoć u oporavku i reintegraciji žrtava trgovine ljudima, odraslim državljankama Srbije. U ovo sklonište smeštene su 22 žrtve trgovine ljudima (20 odraslih i dvoje njihove dece) u toku perioda na koji se odnosi ovaj izveštaj. Isto sklonište takođe je pružilo pomoć dvojici muškaraca, žrtava trgovine ljudima. Vlada je obezbedila određena sredstva za pomoć žrtvama i od ostatka prihoda od prodaje doplatne poštanske markice za borbu protiv trgovine ljudima, međutim većina domaćih i međunarodnih NVO se i dalje oslanja na strane donatore u pružanju podrške i pomoći žrtvama. U oktobru 2010. godine, sklonište za žrtve porodičnog nasilja u koje su smeštane žrtve trgovine ljudima koje su strane državljanke prestalo je da prima ovu kategoriju korisnica. U martu 2011. godine grad Beograd je nadomestio ovaj nedostatak prebacivši 50.000 USD Službi za koordinaciju zaštite, kroz godišnji grant namenjen pružanju specijalizovanih usluga direktne pomoći i reintegracije, uključujući i smeštaj stranih državljanki. Pored toga, u martu 2011. godine je usvojen sveobuhvatan Zakon o socijalnoj zaštiti koji je po prvi put definisao žrtve trgovine ljudima kao posebnu kategoriju korisnika i time osigurao konzistentno pružanje pomoći žrtvama.

Država nema adekvatne kapacitete da obezbedi odgovarajući smeštaj i zaštitu za decu žrtve trgovine ljudima, koja se i dalje smeštaju u domove za decu bez roditeljskog staranja ili u zavode za vaspitanje dece i omladine u Beogradu i Novom Sadu. Neka od ove dece se smeštaju u hraniteljske porodice. Deca smeštena u domove za decu bez roditeljskog staranja ili u zavode za vaspitanje dece i omladine su pod velikim rizikom ponovnog ulaska u lanac trgovine ljudima i ponovne viktimizacije. Centri za socijalni rad i dalje nemaju kapacitet da obezbede neophodnu specijalizovanu pomoć koja je ovoj deci potrebna. Jedna NVO je prijavila slučaj Centra za socijalni rad iz Novog Sada koji je vratio 15-godišnje devojčice na ulicu, uz rizik da ponovo završe u prostituciji. Prema podacima NVO, bilo je slučajeva kada državni organi nisu prepoznali žrtvu trgovine ljudima, zbog čega je moglo doći do njihovog pritvaranja i kažnjavanja za nezakonite radnje koje su izvršile a koje su direktna posledica eksploatacije u trgovini ljudima.

U julu 2010. godine, posle formalne istrage, jedan sud u Srbiji je odbacio optužnicu za davanje lažnog iskaza i klevetu, koja je podignuta protiv žrtve trgovine ljudima optužene da je pred sudom 2008. godine dala lažan iskaz. Navodi se da su ta žrtva i njena ćerka na sudu bile izložene pretnjama trgovca ljudima. Protiv osumnjičenog trgovca ljudima u ovom slučaju je određen pritvor u aprilu 2011. godine tokom daljeg trajanja istrage.

Prevencija

Vlada je preduzela značajne nove korake u cilju podizanja svesti i nastavila je da sarađuje sa civilnim društvom u oblasti prevencije trgovine ljudima u Srbiji tokom perioda na koji se ovaj izveštaj odnosi. Tokom 2011. godine, Vlada je ko-finansirala produkciju igranog filma u kome su prikazana stvarna iskustva žrtava trgovine ljudima iz Srbije, u cilju podizanja svesti mladih ljudi koji su izloženi riziku od eksploatacije. Film je premijerno prikazan u Beogradu u aprilu 2011. godine, a u publici su bili mnogi državni funkcioneri i akteri iz nevladinog sektora koji se bave ovom problematikom, uključujući i premijera. Tokom oktobra 2010. godine, Kancelarija nacionalnog koordinatora, policija i drugi državni organi su učestvovali na brojnim okruglim stolovima, tribinama i radio i televizijskim emisijama, kao i u obrazovnim programima za decu i mlade u Srbiji. Takođe, u oktobru je Savet za borbu protiv trgovine ljudima Vlade Srbije, zajedno sa međunarodnim i stručnjacima iz regiona, održao raspravu u Narodnoj skupštini Srbije, kako bi se podigla svest članova zakonodavne vlasti i donosilaca odluka o međunarodnim obavezama koje Srbija ima u oblasti suzbijanja trgovine ljudima. Ministar unutrašnjih poslova, koji vodi Savet koji se sastoji od ministara i koji je zadužen za kreiranje politika iz ove oblasti, nastavio je da iskazuje snažno vođstvo i ličnu posvećenost govoreći tokom javnih nastupa o oblastima koje je potrebno unaprediti u vladinim naporima da se suzbije trgovina ljudima. Nacionalni koordinator i ostali ključni akteri su nastavili da se u praksi energično bore sa izazovima koji postoje u ovoj oblasti. Međutim, pozicija nacionalnog koordinatora se ne finansira kao pozicija sa punim radnim vremenom. Koordinator je nastavio da održava internet stranicu i profil na internet društvenoj mreži posvećenu problemu trgovine ljudima i objavio je broj SOS telefona za borbu protiv trgovine ljudima.